Ne sumnjam g. Đorđeviću, da Vaš rad neguje suvremenu političku korektnost, makar Vi ideju o dvoazbučju kod Srba nazivali "šizofrenom". Karadžić jeste planirao da se ćirilička slova mogu simetrično prenositi u latinička, i to mu je bio jedan od ciljeva, upravo da bi se približio Srbima katolicima koji su (po svojoj volji) postojali i koji postoje i danas kao govornici srpskog (ili kako vi taj jezik prema vladajućoj političkoj korektnosti nazivate - "štokavskog" jezika). I zašto Vi odjednom, pored toliko sumnjičavosti u Karadžićeve stavove, njemu (kada Vam odgovara)slepo verujete da ovi katolici" - "neće Srbi da se zovu"? Pa on je kod Srba katolika gostovao po raznim zapadnim krajevima, najpre u Dubrovniku. Pa šta ćemo raditi sa gosparom Medom Pucićem, katolikom, koji je slavu srpskog imena pronosio Dubrovnikom i primorskim kajevima? Šta ćemo sa slavnim Milanom Rešetarom, dubrovačkim Srbinom-katolikom, koji se nije nikada niti srpstva niti katoličke vere odrekao. Šta ćemo sa Andrićem...

Apsolutno istinito i ta;no!

Vuk je pisao SRBI SVI I SVUDA pod utiskom opšteg evropskog pokreta da je nacija jedinstvo jezika.Tog na racinalizmu zasnovanog pravila držali su se Nemci,Francuzi,Italijani ali i Srbi.Evo šta o tome kaže Milorad Ekmečić U DIJALOG SA PROŠLOSTI I SADAŠNjOSTI.
"U svoj XX vek Srbi su ušli sa kulturom koja počiva na ideologiji po kojoj je nacija zajednica jezika.Izlaze iz tog veka sa ideologijom da je nacija zajednica religije..okvir(za to)od 1984..Na to ih je silila i tradicija vrlo snažnog pokreta Srba katolika u Dalmaciji,Vojvodini,Boki i delimicno u Bosni.Od 1903. g.muslimanska zajednica Gajret,a naročito nakon njene reforme 1923.g.za srpsku naciju vezuje znatan deo muslimana"...kao razlog zašto ovaj projekat nije uspeo Ekmečić navodi "..cena kojom je srpski narod platio ujedinjenje 1918.g.Glavni razlog za pobedu religioznog tipa nacionalnog pokreta..bilo je ostvarenje političke ideologije katoličke crkve."nastavak

tolika količina
- besmislica, ("Ono što Vuk nije mogao da shvati jeste to da među katolicima i protestantima, uprkos teoloških razlika, ne postoji civilizacijska razlika, dok imeđu katolika i prvoslavnih, i pored teoloških sličnosti, postoji civilizacijska razlika. Razlog zašto su Mađari i Nemci mogli da oforme multikonfesionalne nacije, a Srbi, Hrvati i Bošnjaci, koji govore jedan jezik, to nisu mogli leži u civilizacijskim razlikama.") - pre svega logičkih kontradiktornosti, podmetanja, menjanja konteksta ("Za savremenog istraživača veliko je iskušenje da skraćenicu „Serb. lat.” prevede kao „srpska latinica” - postoje li budale koji tako tumače serb lat?)
i otvorenih laži("U njoj je tvrdio da su pravi Hrvati samo čakavci i kekavci (ili kajkavci), dok su štokavci Srbi."NIJE TVRDIO NI SLIČNO!!! ali to je ona laž hiljadu puta ponovljena) u samo jednom tekstu..da li je i ovaj akademik?

Pustite Vuka na miru. Imamo Ustav, čl. 10. Vuka u istoriju lingvistike. Pre Vuka je postojalo srpsko pismo. Koje? Tačka. Ponavljam - imamo izraženu volju naroda. Treba je poštovati. Dokle da držimo lingvista na državnim jaslima koji ne dozvoljavaju da se poštuje narodna volja. U koju demokratiju to vodi?

Hvala autoru na odličnom tekstu. Posebno je dobro primetio pogubnost tog sna o "Srbima tri vere", "Jugoslovenstvu", "bratstvu i jedinstvu", koji je na kraju doveo do ovako bedne, rasparčane i uništene zemlje, koju ne prestaju da čereče.

Jedino ostaje pitanje da li bi trebalo izbaciti latinicu iz upotrebe. To je do 1945. možda i bilo moguće, ali danas bi se tim potezom odrekli jednog dela nacionalne kulture. To znači da bismo za buduće naraštaje morali da prevodimo hiljade i hiljade knjiga napisanih na latinici, dok bi Hrvatima definitvno dali legitimitet da svojtaju dubrovačku renesansnu književnost i ostale književnike, koji su govorili srpskim jezikom a pisali na latinici.

Vuk je imao hrabrosti da izvrši reformu. Njegovi savremenici su imali hrabrosti da ga podrže. Bez obzira čime se vodio Vuk, okolnosti su se itekako promenile i ćirilica je u podrđenom položaju. Srpski jezik je u podređenom položaju. Ne prihvatam ni jedan komentar od naših jezikoslovaca koji nisu za 50 godina uspeli da završe rečnik srpskog jezika. Od jezikoslovaca koji su omogućili drugima (Novosadski dogovor) da nam otimaju jezik i kulturu. Sve knjige koje su štampane do sada latinicom, mogu se uraditi ćirilicom i čuvati u elektronskom formatu. Možda osnovati posebnu biblioteku koja bi bila posvećena svim srpskim stvaraocima kroz istoriju, posebno onima koji su živeli pre oslobođenja Srbije ili van njenih granica, a koji su koristili druga pisma i druge jezike. Mi nemamo hrabrosti ni da poštujemo volju građana izraženu na referendumu!!!

Tekst prepun proizvoljnosti. Na neke su neki komentatori već ukazali, ja ću dodati još par primera i primedbi, čisto da pokažem kakva je autorova "metodologija naučno-istraživačkog rada", čiji nedostatak on tako samouvereno spočitava P. Milosavljeviću.

Netačno. Prvo, Vuk za "tanko" jer (ь) na str. HHHIV "Rječnika" iz 1818. kaže da "ь" (danas) nije slovo nikakvo, nego je znak koji umekšava poluglasna slova". Vuk je taj znak iskoristio za stvaranje dva nova slovna znaka, napisavši ga slitno sa slovima L i N (=Lj i Nj).
Za poluglasnik na koji autor očito misli Vuk je iskoristio "debelo" jer (ъ) - kao kasnije Bugari, i ono je deo azbuke u oba izdanja Vukovog "Rječnika" (1818. i 1852.): grъoce, satrъo, ovrъao itd. Zatim je umesto ъ uvedena dvotačka nad "r", da bi se do početka HH veka i ona izgubila, tako da mi danas mnoge reči danas nepravilno pišemo.

Dalje.
Autor uporno i neoprostivo uprostačuje stvari, gurajući sve katolike u Hrvate. Prihvatanje hrvatskog identiteta od Srba-katolika nipošto nije išlo tako glatko i dobrovoljno kako autor to prikazuje; ono je plod 150-godišnjih kako hrvatskih, austrijskih i vatikanskih pritisaka, tako i nebrige srpskih država. Razlog, naravno, leži i u nedovoljno jakoj nacionalnoj svesti katoličkih Srba, ali to nije glavni i jedini razlog, kako autor sugeriše. Šta ćemo s crnogorskim Srbima, koji sve do XVI veka behu katolici? S druge strane, nigde se ne vidi autorov odgovor na ključno pitanje: imaju li renegati pravo da, promenivši naciju, prosto preimenuju jezik svojih bivših sunarodnika i nazovu ga svojim novim imenom? Po svemu što je napisao, autor im to pravo ne odriče. On uporno trpa neke "Bošnjake" u doba V. Karadžića, iako narod s tim imenom postoji jedva 15 godina. A većina njih, bar u Srbiji, sve do 70-ih nije ni znala svoje sadašnje "nacionalno" pismo, i služila se isključivo ćirilicom.

Za nekog ko tako smelo ulazi u političku i nacionalnu tematiku tekst je previše politički i ideološki ostrašćen i ne daje pravi odgovor na sporno pitanje. Samo ovde:

autor pokazuje ogromno etnografsko neznanje nazivajući kajkavce "zagorskim Hrvatima". Šta je ovde problem. Ili postoje Srbi muhamedanci i Srbi katolici ili ne postoje. Autor sve vreme ovu etnografsku činjenicu (jer to je činjenica da postoje) pokušava da umanji i izbriše, te ne postoje, te nisu oni pravi Srbi, te prevelike su civilizacijske razlike, te ako i postoje ne valja da postoje i da budu s nama... Autor promoviše izuzetno štetnu i nažalost prihvaćenu ideju da moraš biti pravoslavac da bi bio pravi Srbin, što je u normalnim okolnostima glupost i pre svega netačno. To nacionalno opredeljenje je pre svega rezultat mešetarenja bečkog dvora i katoličke crkve, a upotreba latinice u Dalmaciji je delom plod romanskog porekla dalmatinaca u kasnije slovenizovanom regionu.

"upotreba latinice u Dalmaciji je delom plod romanskog porekla dalmatinaca u kasnije slovenizovanom regionu."
tačno, samo što su stanovnici današnje Srbije VEĆINKI istog - dakoromanskog porekla... a manjina su aromanskog(cincarskog) ...
problem na koji se niko ne osvrće je taj da SRBE NIKO NE ŠIBA PO UŠIMA DA PIŠU LATINICOM A ONI JE UPORNO I SVE VIŠE PIŠU..pitam se pitam zašto...
a s tim Bečkim slovenskim pričama oladite već jednom.. i s tim kontinuitetom sa srednjovekovnim staroslovenskim... starosleovenski je samo kratko vreme u srednjem veku biooo jezik vladajućeg plemstva, da bi ga narod brzo poromanio (italijanizovao) i tako nastade srpski, što bi Rusi rekli italijanski ruski.. ... tek pojavom Rusije na ovim prostorima u Vojvodini se veštački nametao taj veštački jezik, bezuspešno naravno..
ne postoji nijedna podela unutar srpskog naroda koja nije poreklom još iz starog Rima...

Srbi će se preporoditi samo kada budu primenjivali „verski program”, jer je vera ta koja nas od njih odvaja. Dok to srpska inteligencija ne shvati, ona će i dalje sanjati Vukov i Milosavljevićev san o Srbima „sva tri zakona” i time se izlagati opasnosti da nespremni dočekamo još jedan genocid.
Ovo je tačno u najvećoj meri. Beograd je centar kroatizacije. Beogradski mediji su kroatizovani, jezik govornih medija uređuju ili turbo folkeri ili anacionalni Srbi. Niš je polatiničen u 90% javnih natpisa u poslednje dve godine. Zašto? Zato što će možda doći fra papa! Hrvati imaju obavezu da u narednih 30 godina preuzmu sve srpsko: teritorije, ljude, jezik, istoriju i da nazovu hrvatskim. Toplo preporučujem knjige dr Vasilija Krestića na ovu temu.

nastavak

Industrijalizacija je zahtevala nove zanate,i
obučene radnike koji u Bosni nisu postojali, pa je
Austrija dovela mnogo Nemaca(Austrijanaca),Čeha,
Slovaka, Slovenaca i Madžara,obučenih industrijskih
radnika, koji su mogli da obavljaju nove poslove.
I sada dolazimo do poente. Kada je počeo 2.sv.rat,
ogromna većina iz ovih Nacija, osećala se Hrvatima,
samo zato što su bili katolici, i počela masovno i
dobrovoljno da se prijavljuje u ustaše.Znam mnoga
prezimena iz ovih Naroda, čiji su nosioci zdušno
učestvovali u pokoljima nad Srbima, i mogao bih da
ih nabrojim, ali to ne bi bilo fer prema njihovim
potomcima. I posle 2.sv.rata, mnogi pripadnici ovih
Nacija(naročito Slovenci,Česi i Slovaci)izjašnjavali
su se, i osećali kao Hrvati.Samo zbog pripadnosti
istoj religiji.
Tek za vreme poslednjeg rata, kada su njihove domicilne Države počele da šalju ogromne pakete pomoći svojim sunarodnicima u Bosni, počela su da
se formiraju nacionalna Društva(Slovenaca,Čeha itd)

nastavak 2;

Dakle, ne samo "Srbi katoličke vjere"(meni ova
formulacija izaziva smijeh)nego i katolički
Narodi porijeklom izvan Bosne, osjećali su se i
izjašnjavali kao Hrvati.Potpuno identične stvari
odvijale su se i u Hrvatskoj.
Apsolutno je tačan autorov nalaz, da su srpski
intelektualci (naročito filolozi i lingvisti),
svojom glupom teorijom, blago modifikovanom u
odnosu na Vukovu (o jednom Narodu sa 3 vjere),
zaveli srpski Narod u uvjerenje da neće njih njihova
jednojezična braća klati (a samo u 20.v.poklali su
2,5 miliona Srbalja).I nije Vuk bio prvi reformator
srpskog jezika. Vatroslav Jagić (neki dan sam navodio pun citat, nekim drugim povodom), divio se
čistom srpskom jeziku, i divnom ćiriličnim pismom
u Povelji Kulina Bana , dubrovčanima, iz 1189.g.
I zaista, može i danas da se čita i gotovo u
potpunosti razumije.Vidim iz komentara da su se neki kritičari okomili na autora,ali svoje hipotetičke postvake, ne podupiru primerima iz prakse.Tako svaka tema postane žvak

"Austrija dovela mnogo Nemaca(Austrijanaca),Čeha,
Slovaka, Slovenaca i Madžara,obučenih industrijskih
radnika, koji su mogli da obavljaju nove poslove.
I sada dolazimo do poente. Kada je počeo 2.sv.rat,
ogromna većina iz ovih Nacija, osećala se Hrvatima,
samo zato što su bili katolici,"
a možda su se prosto osećali Hrvatima jer su prihvatili jezik i asimilovali se, kao što su ISTOVREMENO isti Nemci, česi, Slovaci, Slovenci, Istrijani i MaDŽari (vidi popis stanovništva Beograda krajem 19. veka) postali SRBI I PRAVOSLAVCI u kneževini Srbiji... to je ona država koja je za razliku od ove bila normalno NACIONALNO ustrojena a živeo je normalan narod a ne ljudi MOZGOVA ZATROVANIH MRŽNjOM I BESMISLICAMA KAO VI OVDE ...

Nije Vuk prvi počeo reformu jezika i pravopisa.Narodnim jezikom pisao je Gavril Stefanović Venclović sto godina pre Vuka.Pa Sava Mrkalj koga su zbog SALA DEBELOGA JERA zatvorili u manastir i mučili i kinjili dok nije poludeo i umro.
Bez noca, zdravlja,prijatelja sa devizizom"NE DA SE ALI ĆE SE DATI samouvereni i energični Vuk odradio je ono zašta su potrebne mnoge ustanove,novac,vreme Onako sa štulom O SVOM TROŠKU obišao sveta i upoznao svet sa srpskom kulturom više nego svi posle njega Zato Vuk u polemici sa Hadžićem skromno piše"SA PONOSOM BIH MOGAO KAZATI,DA JE GOTOVO SVE,ŠTO SVIJET IMA DOSTOJNO ZNANjA O DANAŠNjEM NARODU NAŠEM,OD MENE I ČEREZ MENE.A kako je polemisao i tukao svoje protivnike primer su Milovan Vidaković koji posle Vukovih surovih i nipodoštavajući kritika nije više prodavao knjige a Jovana Hadžića predsednika Matice srpske do groba pratilo da je šarlatan i fušer.(da je Vuk živ pa da pročita šta je S. Basara pisao o njemu ala bi radila štula)nastavak

Oktobra 1897 g.preneti su svečano njegovi posmrtni ostaci iz Beča u Beograd.Uz prisustvo vlade,svih vojnih i civilnih funkcionera,jeku crkvenih zvona,pojanje pedeset sveštenika i mitropolita.Sva društvena hijerarhija sa kojom se Vuk hrvao četrdeset godina.
Vukovi protivnici jesu branili svoje feudalne priviegije.Zato je dolazeća klasa u srpskom narodu bila za Vuka.
Vukovi protivnici bili su sposobni ljudi.Ali im je jezik bio anahron I Vuk im je skratio vek.Posebno se mora razumeti strah crkve.Nacionalna i verska ugroženost,opasnost unijaćenja,austrougarska velikodržavna ekspanzija...Jezik i pravopis dobili su politički značaj i vezani za opstanak nacije.Vuk je nazivan "hromim antihristom,agentom rimske propagande,čovek koji nas odvaja od zaštitnice Rusije)Vukova pobeda nije skinula sa dnevnog reda mnoga pitanja sa kojima se sporio sa protivnicim Govorio je da će mo mi ludovati pedeset pa i sto godina ali će mo se opametiti.POGREŠIO Njegova kritika naše više klase kao da je danas pisana.

Simić Manojlo
po kom načelu je dubrovačka književnost srpska a hvarska ili splitska hrvatska? u čemu je razlika?
identična kultura, identično poreklo isti dijalekat ista vera...
to su toliko proizvoljna i nenaučna tumačenja ... to s naukom čak ni sa korisnom ideologijom nema blage veze ...ali mnogi doktorati i mnoge penzije su (ne) zaslužene tim tezama...
Hrvati su samo drugo IME za isti narod..

2. Uz pomoć vuka Srbima. Vuk je, pod uticajem Kopitara, uništio srbski jezik kojim je napisan Nomokanon Sv. Save i uveo srbski narodni govedarski jezik kao književni standard. Sa 60.000 reči na 10.000 reči! Današnji Srbi ne mogu da čitaju Nomokanon jer još nije preveden na Vukov jezik! Zahvaljujući Vuku ne možemo da komuniciramo sa našom srednjevekovnom književnošću, ni sa Rusima takođe. Ti je bio cilj Austrougarske. Izvršio ga je Vuk. Imali smo u slavjanoserbskom jeziku divnu ćirilicu koju je Vuk (opet taj vuk) zamenio svojom (Kopitarevom!) ćirilicom sa latiničnom jotom. Nije više važno koja je njegova uloga u stvaranju tzv. krvatske latinice - bitno je da je on začetnik i srbske muke sa pismom.

"Zbog Vuka mi Srbi ne možemo da dobijemo ni lična dokumenta na ćirilici."..

Bas tako:" Uz pomoć vuka Srbima. Vuk je, pod uticajem Kopitara, uništio srbski jezik kojim je napisan Nomokanon Sv. Save i uveo srbski narodni govedarski jezik kao književni standard. Sa 60.000 reči na 10.000 reči! Današnji Srbi ne mogu da čitaju Nomokanon jer još nije preveden na Vukov jezik! "

Ta Vuk-Kopitar becka kakofonija je ovde u Srbiji bila najvise prihvacena od takozvanih "modernista" i pokondirenih jevro-drzavljana, sto u danasnoj prilici odgovara tkz. "drugoj Srbiji". Od taka nastaje ideja bratstva-jedinstva, i rasprodaje najbogatije srpske srednjovekovne kulture neo-nastajucim "nacijama" na Balkanu, pocevsi of Hrvata pa Bosnjaka, Crnogoraca, Makedonaca i ne znam koga vise.

Vuk je bio trojanski konj uvlacenja Srbije u becku jevropu, i kakofonijske reforme razbijanja identiteta Srbija naspram rimokatolicke jevrope. Nije cudno da se tome opirao bas onaj deo kulturne Srbije koji je tokom turskog robovanja odrzavao nacionalni duh i kulturu: pravoslavne srpske crkve.

Poznato je da je kult Vuka Kradzica biuo vrlo jak bas u boljsevisticko doba "srpsko-hrvatske kulture", pa je za najbolje gimnazijalce postojala tkz. Vukova Diploma. Jer u biti Vuk je dozivljavan od tito-boljsevicke bratstvo-jedinstvo boranije bas kao proto zacetnik tog trijumvirata na kome se bazirao Vuk-Kopitar reformisticko "ujedinjenje" pod nadzorom becke intelektualne kakofonije (iliti Austrougarskog jevropskog CARSTVA).

Da je to carstvo jos sedelo u Istambulu, mozda bi se nasao neki drugi Vuk-Mehmed reforma srednjovekovnog originalnog srpskog pisma?

Ko zna?

&Vide Daničić&Slavomir Srpski
Naša crkva je bila protiv dok je bila.
Oktobra 1897 Vukove posmrtne ostatke u Beogradu dočekao je mitropolit Mihailo sa pedeset sveštenika koji su pojali dok su zvonila zvona svih pravoslavnih crkava u Beogradu.Koristio se Vukov prevod Novog Zaveta na kako vi kažete govedarski jezik.Pretpostavljam da taj i takav deo svetog pisma i vi držite kući.
Uzgred da vam kažem da ni jedan Vukov protivnik nije dobro prošao dok je Vuk bio živ."Strašno je pasti v ruki Ercegovca"žalio se Lukijan Mušicki.
Rat za srpski jezik i pravopis nije gotov.Sam Vuk smatrao je da je taj rat"potrebit i na polzu"

Da mi Srbi,osećamo nacionalni ponos, da poštujemo svoje ćirilično pismo i svoju pravoslavnu veru,ne bih morao da čitam ovako "stručne"komentare,gde uglavnom "viri"zajedljivost,uvredljivost,pakost i sve to naučno potvrđeno.

@Turas: dajte onda vi konkretne podatke za raspravu. U prilog cinjenicama da je sporazum podstaknut od Austrougarske, da Vuk "nacini" reformu cistog staro-srpskog pisma i jezika, radi stvaranja srpsko-hrvatskog pisma (onda prihvacenog i od "ilira" Ljudevita Gaja, i od pro-austrijske obrenovicke Srbije), i tim otudjivanjem Srba od njihove originalne slavensko-ruske kulture radi interesa Austrougarske imperije prema Srbima u BIH, znacajno podvlaci nas poznati pesnik Jovan Ducic:

Dučić u svom radu Jugoslovenska Ideologija smatra da je: Ilirizam hteo da Hrvati, prisvajajući sebi za književni jezik onaj kojim su dotle pisali samo Srbi, pomoću zajednice jezične nametnu onim drugim svoj duh hrvatsko-katoličko-austrijski. Kajkavski govor kojim se govori oko Zagreba, i na kome se razvijala zagrebačka književnost sve do Ljudevita Gaja, nije održavao dovoljnu vezu ni među samim Hrvatima.

& brm

Pristojno je odgovoriti, iako je tema rastegljiva,pa
svaki odgovor podiže nova pitanja.U svakom slučaju,
više ljudi više zna,pa polemika ne mora da bude baš
sasvim beskorisna.
Postojala su 2 Dubrovnika- 1 koji su osnovale
izbeglice helensko-romanskog porekla, nakon razaranja Epidaurusa(Cavtata), a 2.koji su osnovali
Sloveni(Srbi) u neposrednoj blizini(kako ja shvatam
na području današnjeg Lapada).Do ujedinjenja grada,
došlo je tek u 13.veku, kada je Dubrovnik, od Cara
Dušana kupio Ston i poliuostrvo Pelješac,a 1333.
mu Car Uroš ustupio zemljište uz srpsko-dubrovačku
granicu,od Ljute u Župi do Petrova Sela na zapadu,
au isto vreme bosanski(srpski) kralj Ostoja,prodaje
mu Primorje od Orašca do Stona. U 15.veku,uvećava
posed priključenjem srpskog Konavla.To izrazito srpsko zaleđe Dubrovnika (Zemlja Svetog Save),
uslovilo je veliko učešće Srba u kulturi Dubrovnika
paodatle i veliki broj srpskih književnika. Ona druga strana, koja u to vreme ne može ni da se nazove hrvatskom,nego

nastavak 2.
" ima jedna na svit vila ...",zašto je dakle, on
pisao bugarštice i "Kraljević Marko i brat mu
Andrijaš"i"Radosav Siverinac"? Znate li Vi?
Split toga vremena, po mom mišljenju ne pripada tom
nizu. Osim što su se u njemo održavali katolički
Concili, i što je poslužio kaoodskočna daska sa
koje je u Bosnu odaslana vatikanska inkvizicijska
pesnica u vidu franjevačkog reda,koji sa svetim
Franciskom asiškim i njegovim učenjem, nije imao
nikakve veze, nego je bio isključivo politički
instrument za prodor katoličanstva u srpsku Bosnu,
ništa značajno nivoa Dubrovnika i Hvara, nije se u
njemu događalo.
Humanizam i Renesansa, okrznuli su i istočnu
jadransku obalu. U unutrašnjost Balkana,gdje je
vladao turski zulum, nisu imali običaj da zalaze.
Što se tiče stalnog umanjivanja srpskog stanovništva
na Balkanu, najviše genocidima, ali i stalnim
pritiscima za promenom identita,njima je moguće
odupreti se očuvanjem tradicionalnih srpskih
vrednosti( moda i trendovi budu i prođu )

jezik je govorni, a znakovi mogu biti kakvi god, mozes preneti poruku raznim azbukama i siframa, ali ko desifruje znakove koje pisem razumece samo ako govori srpski. oba pisma su srpska i dosta vise sa glupostima.

Dakle, u Italiji, koja je isto tako izgubila drzavnost starog Rima, pa podeljena na gradove-gubernije, vulgarizovanje jezika od latinskog, je ipak sacuvao i stari rimski-latinski jezik, i u crkvi i u knjizevnosti.
U Italiji se uci i sadasnji govedarsko-govorni italijanski (vulgarizovanje latinskog) ali i LATINSKI stari jezik. Pa svi gradjani mogu da citaju i knjige na latinskom, i da tako ozive svu svoju kulturnu bogatu proslost.

Ovde izuzev volgarizovanja od strane Vuka, recnika pre svega, pa i pisma, mi izgubismo POTPUNO nase veze sa nasom srednjevekovnom kulturom, osim vrlo specijalizovanih linguista: narod je ovde IZGUBIO a ne dobio. Dakle Vuk nas je osiromasio, i izjednacio sa novonastalim nacijama, kao recimo americka, koja je vulgarizovala engleski. On nas je onda pomocu Kopitara i Lj.Gaja izjednacio sa Kroatima, Bosnjacima, Makedoncima, i td.., koji svakako NEMAJU to kulturno bogatstvo i drzavnost (preko 500 godina) u srednjem veku do 15tog stoleca. (nastavlja se..)

Kad se Milos osvetnicki vratio na vlast u Srbiju (od 42 do 58 na vlasti je bio pro rusko-slavenski Aleksandar Karadjordjevic), on se odmah obracunao sa ruskim uticajem i postavio Vuka na najvecu kulturno-politicku moc, kao i jednog od najbogatijeg Srbina "naucnika". Vuk je naravno odmah instituisao svoju novonastalu politicku apsolutnost i nametnuo da Sabor 1862 usvoji za Srbiju njegovu reformu: tu nema nikave NAUKE vec sile. I toj reformi je davan dosta jak otpor. Njegov N.Zavet, koji je bio zabranjen u Srbiji od Aleksandra K., sada je preplivao i samu crkvu, protiv njene volje.

Takva nauka je ona ista koju je Ugrincic ovde uzivao, po 5okt reformi drugo-srbije. Ta vikova "reforma" je naucna, koliko je naucna "Jevropska bezalternativnost", a protiv koje se radi naseg suvereniteta i kulture mi borimo. Da li cemo uspeti?

Sada da mi branimo Vukovu "cirilicu"? Smesno..i ona i gajova latinica su dosle iz iste jugo-bratstvo-jedinstvo austro-Brozove kuhinje.

Ideja politicke dobrote Vukove reforme je trajala sve dok je trajala ideja Jugoslovenstva i sirenja Srbije, bez da se to kriticki usredsredi samo na ideju oslobadjana Srba, a ne drugih, i njihovo "uglavljivanje" u romanticarsku Vuk-Gaj ideju iliro-jugoslovenstva. Dakle i posle I.Sv rata ta "okostena" ideja, kao i ona sledeca Brozova, gajile su kult Vuka i njegove jugo-reforme. Ostale "nacije" u nastajanju su to zloupotrebile za izgradnju svojih jezika na srpskoj kulturnoj bastini, koje se mi jadni posle 1868 popuno odrekosmo sa pomocu Milosa Obrenovica i njegovog ambasadora-savetnika Vuka.Preko 130 godina kult Vuka,i zaborav srpske srednjovekeovne kulture i jezika su slavljeni.

Stoga danas,hteli ili ne, imamo toliko kulturnih invalida, i jos nismo u stanju da citamo i razumemo nase najvece knjizevno srednjevekovno istorijsko blago: hvala SANU i nasim vladarima!!!

Danas se mi te nase 800 godina duge srpske kulture srednjeg veka secamo samo po boju na Kosovu:kao da je crtani film.

Velik civilizacije drze do svojih istorijskih civilizacijskih dostignuca i vrednosti. Recimo Kina, hiljadugodisnja kultura gaji svoje kinesko pismo, i ne odrice je se, iako bi mogla i ona da lako usvoji uproscavajucu "reformu". Nigde se kod velikih naroda ne ruse stari mostovi da bi onda "napravili nove jos bolje". Ali kod nas je to neki nepisani varvarski zakon, pa rusimo nase pismo i jezik, da bi dobali bolji govedarski, i da bi ih podarili drugima da kroz to kradu nase duhovno nasledje i istoriju.

Secam se kada su i Kroati u Mostaru rusili topom stari most, jer se boljim da ga naprave. U redu, oni nemaju takvo duhovno, knjizevno i posebno JEZICKO nasledje kao mi tokom 8 vekova do 15 veka.

Mi bi trebali, barem na papiru, da se drzimo svojih vrednosti i jezika i pisma. Da nas ne bi tako lako jevropeizovali po nemacko-austrijskim modelima iz Brisela. Kolonizacija pocinje kradjom teritorija i bogatstva, a zavrsava se nenadoknadivom kradjom sopstvene izvorne kulture.

&SLAVOMIR SRPSKI
Ako niste bili u prilici do sada da to pročitate preporučujem vam esej Meše Selimovića ZA I PROTIV VUKA
Ja o Vukovim reformama mislim drugačije.Ali i njegovi protivnici imali su i imaju jake razloge da budu protiv.Uostalom to nije završena stvar.Svaka generacija može da da svoj doprinos.

@Slavomir Srpski
U što-čemu bih se složio s Vama, osim što mi se čini kako grešite što bezuslovno ocrnjujete samu ideju reforme pisma, koju je Vuk sproveo.
Reforma pisma bio je potreba vremena. Podstrek da se ta reforma izvrši prvobitno je potekao baš iz crkvenih krugova (Mrkalj). Jezik naše srednjevekovne kulture slabo su poznavali i oni koji su ga branili. Jedna od Vukovih ključnih primedbi obrazovanim Srbima tog doba - da svako od njih piše "po pravilima babe-Smiljane", tj. kako ko ume, bez opštih pravila - potpuno stoji.
Srpska nesreća, i tad i sad, je naša zadrtost, oholost, neprihvatanje svih dokaza, bez obzira na štetu, samo da bi se po svaku cenu odbranilo sopstveno stanovište.
Tako i s Vukom - srpski učenjaci ga dočekaše nadmeno, kao "govedara" i ovaj im je to vratio punom merom.
Vukova neprocenjiva zasluga je sabiranje našeg narodnog blaga, sastavljanje rečnika narodnog jezika, prevodi, njegovi letopisni zapisi, mnoga razmišljanja o jeziku...
(nastavak sledi)

U što-čemu bih se složio s Vama, osim što mi se čini kako grešite što bezuslovno ocrnjujete samu ideju reforme pisma, koju je Vuk sproveo.

Mozda su moji komentari dosta strogi, ali samo prema jednom delu Vukovog delanja: kompletni prekid sa staroslavnskim jezikom pre svega i ranijim recnikom, koji nas povezuje sa srednjovekovnim kulturnim bogatstvom Srbije. Druga linija kritike se odnosi na 1850 kada pod uticajem Meterliha i Kopitara zajedno sa ilircima i Dj.Danicicem "stvara srpsko-hrvatski jezik", umesto da jasno odvoji i zastiti prevashodno nas jezik, pogotovo u KONTINUITETU (koji je potpuno razbio) sa ranijim knjizevnim jezikom. Ne mislim da vulgarni jezik treba da upravlja nacijom vec najbolji deo knjizevnog jezika, i smatram da je skola ta koja treba da poucava mlade generacije jeziku.pozvam se na Lukijana Musickog, koji je u sukobu sa Vukom. Nije nauka razlog usvajanja Vukove reforme, vec njegova stecena politicka moc saradnje sa M.Obrenovicem kada se opet vratio na vlast.

Pripisivati mu pri svemu tome neku zlu nameru mislim da nije ispravno.

Ja mu ne pripisujem zlu nameru, vec samo da je njegova reforma proizvoljna i da raskida kontinuitet knjizevnog jezika pre svega, i RECNIKA. Jer i pre njega je postajao knjizevni pisani jezik, i gramatika i recnik, ali koji je bio mnogo bogatiji staroslavnim recima koje nas povezivase sa riznicom iz srpske "renesanse" i drzavnosti do 15 veka. Isto tako, moje istrazivanje te strane vukovog (ne)dela je povezano sa stvaranjem "jugoslovenstva" kao vodece ideje, koja je sutnula u ugao ideju srpstva u njegovom najznacajnijem dobu srednjeg veka. Ko danas zna da cita knjige iz srpskog srednjeg veka i da ih koristi u zivom jeziku? Izgleda da je najbolje i jedino od nase slavne ostavstvine jedna krvava bitka na Kosovu: jedino o tome znamo i spominjemo. Nije losa stvar samo ona koja se pravi u svesno zloj nameri: mnoge "dobre" ideje su ucinile jedne od najvecih zala na svetu.

Slazem se sa autorom ga je izvor najveceg jada srpstva u poslednjih 150 godina ta ideja "jugoslovenstva",koja je koristila redukciju staroslovensko-srpskog jezika na mesoviti stotavsko-prosrpski,kao motiv za ponovnu integraciju Srba.To je bila suluda i nepromisljena idja,jer ilirstvo je to zloupotrebilo i tim srpsko-hrvatskim jezikom potpuno apsorbovalo Srbe katolicke vere (stokavce) u Kroate bivse kajkavce.

Nas interes ujedinjenja Srba morao je da se bazira ne na odricanju od sopstvenog knjizevno-istorijskog jezika i pisma vec naprotiv: jasno isticanje naseg korena u srednjovekovnoj kuturi i jeziku:ko se sa tom istorijom i kulturom i osobenom i samosvojnom knjizevnoscu podudarao, mogao je da se ujedini kao Srbi, bilo koje da je vere bio.Ujedinjenje Srba je moralo da pociva bas na nasem srednjevekovnom kulturnom blagu, koje smo prakticno gubili LICNOM vukovom reformom.

Bilo kakva reforma jezika ne treba da bude licni izbor pojedinca, vec dug i TIMSKI rad strucnjaka.

Vuk Karadžić nije brinuo toliko(kao neki komentatori)o latinici,koliko se brinuo o bečkim damama i trošio državne pare da je knjaz dolazio u situaciju da mu pripreti lomljenjem i druge noge.Ništa bolji nije bio ni Dositej jedan prvi srbski hipik bez koga nije mogla da prođe ni jedna Fruškogorska berba grožđa,kao glavnog degustatora.O ovome postoje zapisi,međutim to nema veze sa latinicom.